Žombolj

Žombolj, kao napredno naselje, i središte imanja porodice Čekonjić je već 1857. godine bio uključen u krvotok Habsburške monarhije, otvaranjem linije Segedin-Temišvar od strane Društva austrijske državne železnice (Osztrák Államvasút Társaság). Zanimljiv detalj u životu ove stanice je, da je čuveni voz, Orient ekspres saobraćao kroz ovo naselje u periodu između 1883. i 1888. godine.[1] Bez obzira na to, Žombolj postoje značajno železničko čvorište tek izgradnjom vicinalnih linija koje su prolazile kroz ovo naselje.[2] U tome Akcionarsko društvo Torontalskih vicinalnih železnica imalo je ključnu ulogu.

Uskotračna pruga nije uvek saobraćala do glavne stanice u Žombolju, već je kasnije produžena do ove stanice. Već u decembru 1898. godine, dve meseca posle otvranja linije obavljena je kontrola na licu mesta, i diskutovalo se o mogućnostima proširenja uskotračne linije. Planovi, su odobreni u martu naredne, 1899. godine.[3]

Danas postojeća građevina na stanici u Žombolju je već druga prijemna zgrada, koja je realizovan na prekretnici XIX i XX veka, i projektovana je od strane vodećeg arhitekte odeljenja za visokogradnju Ugarskih kraljevskih državnih železnica, Ferenc Pfafa, koji je projektovao niz prijemnih zgrada železničkih stanica u tom periodu.

[1] Vezano za Orijent ekspres, za Žombolj i za Endrea Čekonjića je sačuvana jedna legenda, koju je zabelezio potomak porodice Čekonjić: Kada je sina jednog njegovog ovčara ujeo pas zaražen besnilom, Endre Čekonjić je poslao dečaka Orijent ekspresom iz Žombolja za Pariz kod Pastera. Dečak je stigao kući zdrav. Csekonics Endre: 363 vadásznap országában: vadászélmények a régi Magyarországon. Zalaerdő Erdészeti Zrt., Nagykanizsa, 2006. 13.

Objekat se sastoji od jednog kompaktnog tela sa dominantnom centralnom rizalitom sa tri ose prema pruzi. Ova fasada je ravna, ni centralni rizalit nije izbačen iz ravni fasade, već je drugim arhitektonskim elementima postognuta njegova dominacija. Građevina je dužom stranom okrenuta prema šinama. Uz ovaj jednospatni deo su sa obe bočne strane pripojeni prizemni aneksi. Ispred cele dužine se nalazi nadstrešnica prema šinama. Centralni rizalit prema ulici podeljen je na tri dela, na dva manja bočna rizalita sa jednom osom i na centralni deo sa tri ose. Svaki element je stepenasto izbačen iz ravni fasade. Objekat je projektovan u eklektičnom stilu, pojavljuju se elementi historicizma, a i secesije. Prijemna zgrada je izrađena od opeke, nije malterisana, krovni pokrivač je biber crep. Vrata i prozori građevine su lučno završeni. Kružni prozori, simboli železničkih objekata postavljeni su sa sve četiri strane zgrade.

Zajednička istorija uskotračne pruge i ove železničke stanice prekinuta je već 1924. godine, ali je stanica u Žombolju sačuvala kontinuitet funkcije sve do danas. Prijemna zgrada je obnovljena pre par godina, i nalazi se u veoma dobrom stanju, te još uvek predstavlja dominantu dela naselja u kom se nalazi.

Usled ubrzanog razvoja drumskog saobraćaja u poslednjim decenijama, kao i stagnacije privrede, pre svega industrije, nekadašnje žižne tačke naselja, železničke stanice, su danas prilično zapuštene. Ovakvi tokovi života su postepeno i neprimetno uništavaju većinu tehničkog nasleđa XIX i početka XX veka duž uskotračne pruge, a i na teritoriji Banata. Danas ova trasa ni na koji način nije označena, obeležena, a mlađe generacije ni ne znaju čemu su nekada služile uglavnom napuštene zgrade starih železničkih stanica.