Digitalizacija železničkog nasleđa

Virtuelna tura Banatskom malom prugom

Veliki Bečkerek - Žombolj

Evropska godina železnice

Savet Evrope i Evropska unija su 2021. godinu proglasili za Evropsku godinu železnica, a pored održivosti ovog prevoznog sredstva, fokus je stavljen i na železničko nasleđe, na njegovo očuvanje, prezentaciju i reaktivaciju. Ova godina nam daje mogućnosti da doprinesemo popularizaciji i očuvanju železničke baštine na našim prostorima i da ona bude pristupačna širim slojevima društva.

Železničko nasleđe

Železnička infrastruktura

(železničke linije i pejsaži, železnički objekti, centri komunikacije, generatori razvoja naselja, nove inženjerske konstrukcije)

Pokretno železničko nasleđe

(vagoni, lokomotive i druga železnička oprema)

Nematerijalno železničko nasleđe

(značaj železničkog transporta, železnička društva, akcionarska društva, osoblje)

Železnički transport

(očuvanje i davanje značaja železničkom transportu, društva ljubitelja železnice, popularizacija, reaktivacija)

Banatska mala pruga

Istorija banatske uskotračne pruge je naracija o usponu i razvoju naseljenih mesta na liniji kojom je saobraćala. Ta linija se protezala između tadašnjeg županijskog središta, Velikog Bečkereka (današnjeg Zrenjanina) i Žombolja (danas: Jimbolia, Rumunija), sedišta jedne od najbogatijih banatskih veleposedničkih familija, porodice Čekonjić. Banatska mala pruga bila je aktivna počev od jeseni 1898., od njenog zvaničnog puštanja u rad, pa sve do 1969. godine, kada su nestali skori svi tragovi njenoj postojanja: šine, delom i stanične zgrade i signalizacija. Preživela je hrabro i Prvi i Drugi svetski rat, prevozila i vojsku, i građanstvo i poštu ali i poljoprivredne proizvode, promenila i strukturu pojedinih naselja ali i način života ljudi u njemu.

U Banatu je, kako vreme protiče, sve manje onih, koji još pamte putovanja Banatskom malom prugom, koji se još sećaju karakterističnog zvižduka njene lokomotive, ugođaja železničkih čekaonica i restorana, prijateljske gestove mašinovođe i gustog dima, koji je putnike, bez izuzetka redovno terao na kašalj. Ali sada, kada je više nema, njen nedostatak stvara, ili bolje rečeno, povećava nostalgiju za njom, te je možda upravo ovo zadnja prilika, da se njena stvarna priča, u svetlu arhivske građe i sećanja Banaćana, otrgne od zaborava, i ostavi u amanet nekim budućim pokoljenjima. Generacijama, koji je ne pamte, ali koji imaju moralnu obavezu, da ona nikada ne padne u zaborav.

O projektu

Prostor današnje Vojvodine, a pre svega Banat, je do sredine 20. veka imao veoma gustu železničku mrežu, koja je potisnuta razvojem drumskog saobraćaja. Digitalizacija je prepoznata kao metod za poboljšanje pristupačnosti i aktivniju upotrebu znanja o železničkom nasleđu. Tema projekta je jedna specifična linija, linija uskog koloseka, koja se pružala između Žombolja (Rumunija) i Velikog Bečkereka, današnjeg Zrenjanina.

O nama

Naš tim

Anica Draganić

arhitekt / konzervator

Mária Szilágyi