Iz Ravnog Topolovca voz je stizao u Žitište, ranije Begejski Sveti Đurađ. Nasuprot Kleku i Ravnom Topolovcu, gde je voz saobraćao kroz glavnu ulicu, ovde je išao oko naseljene zone. Na stanici dugačkoj 200 metara, bili su sagrađeni sledeći objekti: prijemna zgrada – proširena stražarnica, žitni magacin, nužnik, pomoćni objekat, pećnica, bunar, bašta i kućica za signalizaciju. Ova kućica sastojala se od jedne prostorije, dimenzije 2,98 x 2,98 metara. Objekat je kompletno bio izrađen od drveta.[1]
Interesantno je, da je u protokolu sednice Torontalske vicinalne železnice zabeleženo, da je već u januaru 1899. godine bila predviđena izgradnja čekaonice uz prijemnu zgradu, što je značilo njeno proširivanje manje od godinu dana od njene izgradnje.[2] To ukazuje na povećan intenzitet saobraćaja u odnosu na prvobitnu kalkulaciju.
Pretpostavlja se, da ova stanica nije bila posebno interesantna, jer do sada nije pronađena ni jedna razglednica, koja bi prikazivala objekat, već se na prikazima pojavljuje železnički most preko kanala Begej, čiji su zidani ostaci i danas postoje.
Žitište je jedino mesto gde je sačuvana metalna ograda oko prijemne zgrade. Pretpostavlja se da je montirana nakon Drugog svetskog rata. Nekadašnja proširena stražarnica, prijemni objekat, danas funkcioniše kao lovački dom, a sačuvane su i zgrade šefa stanice.
[1] Isto.
[2] Arhiv Vojvodine, F 48 Torontalske lokalne železnice D. D., kutija 10. – Jegyzőkönyv, felvétetett Nagybecskereken a torontáli helyi érdekű vasutak végrehajtó bizottságának 1899. évi február hó 13-án tartott ülésében.
