Na osnovu situacionog plana iz 1899. godine, na stanici Srpska, tadašnja Nemačka Crnja, postojali su sledeći objekti: prijemna zgrada u obliku proširene stražarnice, žitni magacin za žito, pomoćni objekti, nužnik, bunar, pećnice, kućica za signalizaciju i stanicna bašta.[1] Većina ovih objekata je lepo prezentovana na razglednici sa početka XX veka. Zgrade su bile postavljene paralelno sa šinama. Prijemna građevina bila je sagrađena od opeke zatim je omalterisana, pokrivena crepom, i nosila je glavna obeležlja prijemnih zgrada, kružni prozor i imitaciju kamena na uglovima. Po tipskom projektu sagrađena je ista takva građevina i na stanici Banatski Dvor. Drugi objekti, magacini i nužnik bili su napravljeni od drveta. Ispred građevina je bila postavljena drvena ograda. Na razglednici se vidi kako stanovništvo očekuje lokomotivu, a vidi se i način osvetljenja stanica na prekretnici XIX i XX veka.[2] Nakon otvaranja stanice, postepeno su građeni novi objekti, uglavnom magacini.
Danas ova stanica više ne postoji. Nakon ukidanja uskotračne linije su postepeno uništeni svi objekti. Poslednji je srušen samo pre nekoliko godina, 2012. Interesantno je, da je ovaj magacin bio sagrađen od opeke, a ne od drveta, dok je unutrašnja konstrukcija bila rađena od drveta. Prilikom rušenja zgrade nađen je jedan dokument, koji je smešten kod temelja, verovatno prilikom građenja. Interesantno je, da je ovaj magacin sagrađen posle otvaranja linije, 1905. godine, kada je intenzitet robnog saobraćaja to zahtevalo. Na dokumentu stoji sledeći tekst: „Ovaj žitni magacin sagrađen je u avgustu i u septembru 1905. godine za vreme vladavine cara Franca Jozefa. Izgradnji ovog magacina su doprineli:…”
Na nekadašnjem mestu stanice danas se nalazi kompleks bazena, radionice, kao i sedišta preduzeća. Ne postoji nikakva uspomena na nekadašnju funkciju ove teritorije.
Julia majur je bio jedan od najvećih, odnosno najopremljenijih majura na imanju Čekonjić, tu su se nalazile fabrike, a takođe i brojna skladišta poljoprivrednih dobara. Bio je majur najbliži centru imanja, Žombolju, a takođe je bila povezana i sa lorom. Železničko stajalište Julia majur sastojalo se od najelementarnijih građevina, prijemna zgrada je bila stražarnica, dok se tu nalazio jedan pomoćni objekat, pećnica i bunar.[1]
Nakon korekcije granice 1924. godine, voz u Kraljevini Srba, Hrvata i slovenaca je saobraćao samo do stanice Julia majur. Ova se nalazila neposredno pored granice sa Kraljevinom
Rumunijom. Kada je linija uskotračne pruge 1926. godine produžena do Radojeva,[1] ova stanica je izgubila svoju namenu. Postoji mogućnost da je još neko vreme korišćena za teretni saobraćaj, s obzirom na to da je lora i na ovom stajalištu se ukrštala sa uskotračnom prugom. Međutim, o daljem funkcionisanju stajališta do sada nisu pronađeni nikakvi dokazi. Pored stanice je u Drugom svetskom ratu izgrađen i dvorac Neuhausen.[2]
Danas nema ni traga od objekata nekadašnjeg stajališta.
[1] Isto.
[2] Országos Széchényi Könyvtár Plakát- és Kisnyomtatványtár N 1621 r.
[3] Magyar Államvasutak Szolgáltató Központ Zrt. Közpoti Archívum – Tervtár 265/a.
