U nekadašnjem nemačkom selu, Katarini, danas Ravnom Topolovcu, postojala su dva stajališta voza. Jedan je bio na samoj železničkoj stanici, dok se drugi nalazio u centru naselja, bez posebnih obeležja. Voz je saobraćao duž glavne ulice, postao je deo slike sela, dodavajući jedan zanimljiv detalj naselju. I putnici su uživali putujući kroz ovo selo, jer je ovo čisto svapsko mesto, sa ljudima u zanimljivim nošnjama razbijalo monotoniju putovanja kroz banatsku ravnicu.[1]
Železnička stanica nalazila se na samom ulazu u selo, iz pravca Kleka. Po situacionom planu dužina stanice iznosila je 263 metara. Tu su bile sve neophodne građevine: prijemna zgrada – tipski projekat IV kategorije, magacin za žito, nužnik, jama za smeće, pećnica, pomoćni objekat, jama za čišćenje, bazen za vodu, mesto za stovarište uglja, stražarnica sa pomoćnim objektom i pećnicom, bunar, bašta uz stanicu i bašta uz stražarnicu.[2]
Danas železničkoj stanici nema ni traga, nije sačuvan ni jedan objekat kompleksa, samo temeljni zidovi jednog železničkog objekta svedoče o tome da je ovde jednom prolazio voz. U ovom selu je izbledeo i sećanje na značaj uskotračne pruge, iako je većina predaka današnjih stanovnika sela u novi dom stigla upravo malom prugom.
[1] Vladimir Milankov: Voz moje mladosti. = Pruge i vozovi u Vojvodini. KID PČESA–XVII KIBV, Novi Sad–Kikinda, 2002, 402–405.
[2] Magyar Államvasutak Szolgáltató Központ Zrt. Közpoti Archívum – Tervtár 265/a.
