Akcionarsko društvo Torontalske vicinalne železnice prvenstveno je služilo privrednim ciljevima, pošto je glavni izvor prihoda na liniji Veliki Bečkerek–Žombolj predstavljao prevoz poljoprivrednih proizvoda. Tej je nakon toga po važnosti sledio putnički saobraćaj, koji je u očima običnih ljudi bio od neprocenjive vrednosti.
Već 1898. godine, neposredno nakon otvaranja linije, broj naručenih transfera robe za naredno proleće bio je toliki, da se nikako ne bi mogao realizovati postojećim teretnim vagonima. Transport uglja je takođe bio veći od očekivanog, te je Akcionarsko društvo naručilo dodatne vagone i lokomotive. Cenu transporta žitarica i drugih proizvoda određivalo je Akcionarsko društvo Torontalske vicinalne železnice uz odobrenje Ministarstva saobraćaja.[1] Zahvaljujući povremenim izveštajima Železničkih novina o cenama transporta raznih železničkih kompanija, sačuvani su podaci o vrsti robe transportovane malom prugom. Početkom XX veka svaki veleposed je imao svoje prepoznatljive proizvode, a na maloj pruzi u to vreme većinom je transportovana roba sa imanja porodice Čekonjić. Od poljoprivrednih proizvoda sve do puštanja u pogon šećerane u Velikom Bečkereku najrasprostranjeniji su bili pšenica i kukuruz, a nakon toga je na prvom mestu bila šećerna repa. U stočarstvu je uzgoj krava bio najvažniji na pomenutom imanju, pa je mala pruga imala veliki značaj u oblasti mlečne industrije.[2] Vozovi na maloj pruzi su početkom XX veka transportovali ugalj, kamenje za kaldrmu, šljunak, brašno, žito, kudelju, uljano seme, jaja, mleko i maslac.
Linija železnice uskog koloseka je za seoskog čoveka simbolizovala vezu sa svetom i značajno je olakšavala svakodnevni život. Osim toga, pruga je omogućila prenošenje informacija, jer su vozovi preuzeli ulogu poštanskih kočija koje su do tada uz veliki napor saobraćale na močvarnom području. Zahvaljujući tome, znatno je povećan poštanski saobraćaj na ovom području. Na stanicama su postojale telegrafske službe, što je dodatno ubrzalo razmenu informacija.
Pored dešavanja u svakodnevnom životu, mala pruga je bila svedok i važnih istorijskih događanja. Ovo prevozno sredstvo je transportovalo vojnike tokom Prvog svetskog rata, kao i stanovnike novoosnovanih sela u posleratnom periodu.
Tokom Drugog svetskog rata linija uskog koloseka imala je značajnu ulogu u prevozu vojnika i ratnih zarobljenika, u iseljavanju nemačkog stanovništva sa područja Banata i naseljavanju novih stanovnika iz raznih krajeva ondašnje Jugoslavije.
Prilikom ukidanja linije uskog koloseka jedno od najvažnijih pitanja je bilo rešavanje transporta robe na ovoj relaciji. Železnički saobraćaj zamenjen je teretnim drumskim vozilima, koja su kroz Banat bili prinuđeni da saobraćaju putevima lošeg kvaliteta.[3]
[1] Arhiv Vojvodine F 48 kutija 10
[2] Szilágyi Maria-Anica Tufegdžić. Az uradalmi majorok épületállománya a Csekonics-majorok példáján. In Létünk. Újvidék 2014. 2. szám 149.
[3] Зрењанин. Зрењанин. 19.07.1969.