Nastanak Banatske male pruge

Prethodni događaji

akcionarsko društvo torontalske vicinalne železnice

Mreža vicinalne železnice izgrađena je za 30 godina, na osnovu člana 30. Zakona o železnicama iz 1880. godine. Izgradnja ovih sporednih linija je bila od velikog značaja kako za transport ljudi, tako i za prevoz robe. Na ovaj način su mnoga do tada potpuno izolovana sela integrisana u krvotok Austro-Ugarske monarhije, što je generisalo njihov privredni razvoj. „Izgradnja železničke mreže tokom XIX veka na ovom močvarnom, skoro neprohodnom području, gde je uvek postojala velika opasnost od poplava, bila je sastavni deo jedne smišljene strategije.”  

Vicinalna železnica je nastala kao dopuna već postojeće mreže i služila je prevashodno da bi se zadovoljile lokalne potrebe, što se pozitivno odrazilo na kvalitet svakodnevnog života stanovništva. U nekadašnjoj Ugarskoj Banat je raspolagao najgušćom mrežom železničkog saobraćaja lokalnog karaktera.

Akcionarsko društvo Torontalske vicinalne železnice u čijem vlasništvu je bila i linija Veliki Bečkerek-Žombolj, osnovano je 1885. godine. Pripadalo je upravnoj jedinici Mađarske državne železnice, čije je sedište prvo bilo u Segedinu, a potom u Temišvaru. U njegovom rukovodstvu su bili najuticajniji ljudi, u velikom broju plemići Torontalske županije, kao i poznati stručnjaci železničkog saobraćaja. Prema godišnjem izveštaju iz 1892. godine, Akcionarsko društvo je imalo osnovne i prioritetne akcije. Najveći deo osnovnih akcija je pripadao stanovništvu Torontalske županije i Ministarstvu trgovine, ali su ovakve akcije posedovale i opštine preko čije teritorije je prolazila pruga, kao i pojedini plemići županije. Prioritetne akcije su bile u vlasništvu stanovništva Torontalske županije i Društvenog rezervnog fonda.   

Do završetka Prvog svetskog rata Torontalskim vicinalnim železnicama su pripadale sledeće linije: uskotračna pruga Veliki Bečkerek-Žombolj, linija Veliki Bečkerek-Pardanj (Međa)-Žombolj, linija Sečanj-Vršac, linija Sečanj-Alibunar, linija Šandorudvar (Veliki Bečkerek)-Pančevo, linija Samoš-Antalfalva (Kovačica). Ukupna dužina svih ovih linija je tada iznosila 347,511 kilometara, a dozvola za njihovo funkcionisanje bi istekla tek 1987. godine. Međutim, nakon Trijanonskog sporazuma (1920) linije Torontalske vicinalne železnice delom su pripale Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (299.903 kilometara), a delom Kraljevini Rumuniji (47.608 kilometara).   

Uskotračna pruga

Plan za izgradnju uskotračne pruge izrađen je već  1894. godine, o čemu svedoči dokument nastao u Velikom Bečkereku nakon obilaska trase planirane železničke linije. Zapisnik su sačinili državni funkcioneri iz oblasti železničkog saobraćaja, koji su između ostalog analizirali koje puteve bi trebalo da preseca pruga, kakav je teren na kojem bi ona prolazila, i na kakve eventualne prepreke bi nailazila. U zapisniku je navedeno da je reč o železničkoj liniji na relaciji Veliki Bečkerek-Mali Sombor, pošto bi na osnovu prvobitnog plana voz saobraćao do Malog Sombora u dužini od 127,4 kilometra, a ne samo do Žombolja. Već tada su postojali tačni opisi o tome u kojoj opštini kakve radove bi trebalo izvesti, i koje zgrade bi trebalo izgraditi na pojedinim stanicama. Detaljno je definisan i način finansiranja radova od strane Akcionarskog društva i opštine.

Zbog sve većeg privrednog značaja ovog područja, izgradnju linije su podržavali funkcioneri županije, kao i plemići. Putnički saobraćaj je bio samo sporedna funkcija. Godine 1896. su već postojale računice o tome koliki treba da bude osnovni kapital za gradnju, i tada su već uzeli u obzir i to, da će linija biti izgrađena samo do Žombolja. Za izgradnju linije od 65,5 kilometara na relaciji Veliki Bečkerek-Žombolj je bilo potrebno 1 258 000 forinti kapitala, a to je pretežno obezbeđeno od osnovnih i prioritetnih akcija. Jedan od prvih koraka prilikom izgradnje linije je bila eksproprijacija zemljišta preko kojeg je pruga prolazila. To je zahtevalo precizno isplanirane radove koje su vršili zaduženi preduzetnici iz Segedina. Vlasnici zemlje su dobijali nadoknadu od Akcionarskog društva Torontalske vicinalne železnice.   

U dnevnom listu Torontal 1898. godine bili su redovni izveštaji o fazama izgradnje linije Veliki Bečerek–Žombolj: „Železnica uskog koloseka: Izgradnja železnice Veliki Bečkerek–Žombolj se ubrzano približava kraju.” Nakon mesec dana u istim novinama stoji: „Uski kolosek: Ponovo jedan korak napred. Danas je održana probna vožnja preko mosta železnice uskog koloseka na Begeju kod Velikog Bečkereka koja je u svakom smislu bila uspešna, tako da cela linija privremeno može biti puštena u saobraćaj. Prema našim informacijama linija će biti otvorena u oktobru.” Naredni članak od 23. septembra 1898. godine već objavljuje i red vožnje: „Imamo čast da obavestimo sve zainteresovane da će, po svakoj prilici, linija železnice uskog koloseka Veliki Bečkerek–Novi Žombolj biti puštena u saobraćaj 1. oktobra ove godine. Od dana otvaranja na ovoj novoj liniji će saobraćati po 4 putnička voza u oba smera.” 

Bez sumnje dnevni list Torontal je najdetaljnije izveštavao o otvaranju ove linije, dok su ostale novine kao što su List Mađarskih državnih železnica i Železnički vesnik, samo kratkim informativnim člankom obeležile ovaj događaj: „Prema informacijama uprave Torontalske vicinalne železnice, uskotračna linija Veliki Bečkerek-Žombolj je 19. oktobra otvorena za robni i putnički saobraćaj.”    

Radovi vezani za uskotračnu liniju su nastavljeni sve do početka Prvog svetskog rata. Napravljeni su novi prelazi preko pruge, sagrađene su nove zgrade na postojećim železničkim stanicama da bi se zadovoljile nove potrebe Akcionarskog društva i pojedinaca.