Prvi svetski rat je označavao prekretnicu u razvoju uskotračne pruge. Dok se za vreme Austro-Ugarske ova linija nalazila u srcu države, definisanjem novih granica uskotračna pruga Veliki Bečkerek-Žombolj se našla na samoj granici dveju država. Usled toga je znatno smanjen njen privredni značaj. Situacija je postala još teža kada se, nakon korekcije državne granice 1924. godine, stanica Žombolj, prva i poslednja tačka male pruge našla unutar novoformirane Kraljevine Rumunije. O ovom događanju ovako piše Miloš Crnjanski: „Što bliže Žombolju, sve glasnije biva u vozu. Razgovor se kreće oko okolnih naselja, koja kao na točkovima guraju tamo i natrag preko granice. Voz stiže u Žombolj kraj neke ciglane, gde ima zid okrečen dvojako – ono što je zagasito označava Rumuniju. Vrlo prijateljska granica dosad, od sada biće prostor za šegu. Žombolj dočekuju vrlo lepom granicom, kao varoš.” Nakon uspostavljanja nove državne granice voz je saobraćao samo do Julia majura, dok je 28. marta 1926. godine otvoren deo linije izgrađene između Srpske Crnje i Radojeva.
Promene su se nastavljale i u 1930-im godinama. Onaj deo linije koji je prolazio kroz centar Petrovgrada (Velikog Bečkereka), i predstavljao glavnu osobenost trga u konstantnom transformisanju, ukinut je 20. novembra 1932. godine. Ovako je jedan beogradski novinar 1923. godine pisao o maloj pruzi koja je presecala centar grada: „Na primer, železnica kroz grad. Praktično, no meni se ne sviđa. Lokomotiva, parna lokomotiva kroz centar varoši! Veoma neobično. Zbog mase crnog dima, mislim. Nehotice sam se uplašio, da će ovi oblaci dima uprljati lepe trgovačke izložbe sa obe strane ulice Kralja Aleksandra, da će pasti na brižljivo uređene toalete nežnog pola u šetnji. Uplašio sam se, da će ova nežna stvorenja biti zagušena kašljem. Međutim – nikome ništa. Pa, navika”.
U međuratnom periodu graditeljska delatnost na maloj pruzi nije bila posebno izražena. Na liniji je podignuta samo jedna železnička stanica u 1930-im godinama, i to između stanica Nova Crnja i Januševac, u naselju Aleksandrovo, koje je naseljeno nakon Prvog svetskog rata upravo zahvaljujući transportu novih stanovnika uskotračnom železnicom. Izgrađena železnička stanica ni u čemu nije sledila tipske projekte železničkih stanica prethodnog perioda, već je modernim oblikovanjem simbolizovala vreme u kojem je nastala. Uskotračna pruga je međutim, i dalje mnogo više značila od običnog transportnog sredstva.
